Привреда

Постоје три основна типа земљишта која су заступљена на педолошкој карти општине Параћин. У долини реке Велике Мораве заступљено је најквалитетније земљиште алувијум и алувијално-делувијално земљиште, у реону око ауто пута заступљена је смоница, а у брдским пределима општине Параћин заступљени су плитки сирозем, скелетно земљиште и псеудоглеј.

У градском подручју не постоји ни једно активно клизиште.Појаве ерозије манифестоване су у левим притокама реке Велике Мораве и сливу реке Црнице. Ниво подземних вода на читавом градском подручју је врло висок и креће се од 1,0 – 10,0 m од површине терена.Површина издани је на коти од 126,0 мнв до 132,0 мнв. Раван подземне издани је мало нагнута и подземне воде се лагано крећу у правцу тока река Црница и Велика Морава. Ниво подземних вода осцилира током године. На вишим деловима терена, од гробља према Фабрици стакла, ниво подземних вода се налази на дубини од 4–10 m. У центру града подземна вода је на дубини од 2–3 м, док је у западним деловима града на дубини од 1–2 м. Хемијским испитивањима је утврђено да ове подземне воде припадају хидрокарбонатним средњеминерализованим водама.

Хидрографску мрежу општине чине река Црница и потоци који се или директно уливају у Црницу, или се разливају ка алувијалној равни Велике Мораве и Црнице. Део алувијалне равни између Параћина и тока Велике Мораве обилује мртвајама, које представљају остатке некадашњих меандара ове реке. Од повремених токова територијом протичуБачијски поток, Лозички поток и Кнеселачки поток.

Општина Параћин је на основу низа сеизмичких испитивања подељена на три зоне интензитета VIII степени МК скале, са коефицијентима сеизмичности Кс = 0,04, Кс = 0,05 и Кс = 0,06. Основне топографске, геоморфолошке, хидрографске, педолошке и климатске одлике подручја условиле су стварање аутохтоних станишта и вегетације. Интензивно и дуготрајно деловање различитих утицаја, пре свега антропогених фактора, резултирало је стварање измењених услова и екосистема.

Просторно, подручје је смештено у делу Великоморавске долине, са Великом Моравом и Црницом као главним водотоковима. Некадашњи меандри Велике Мораве су мртваје у постојећем стању. Терен има карактеристике денивелације каскадног типа, које су значајне за еволуцију алувијалне заравни под утицајем меандрирајућег тока Велике Мораве. Правац Карађорђево брдо– Текија, тј. правац север–југ, представља речне терасе денивелисане флувијалном ерозијом.

Умерена континентална клима овог краја, са средњом јануарском температуром од -80С и 220С у најтоплијем месецу, са кишама које падају у периоду када су најпотребније, у мају и јуну, и широком лепезом ветрова, чине да је овај крај право место за развој разноврсног биљног и животињског света. Зеленим покривачем листопадних шума, зељасте и жбунасте вегетације, доминира заједница храстова(Quarrceetum-caufert-ae-cerris), затим заједница букве, мечје леске и других врста (Fago-coluruetam mixtum), полидоминантна заједница букве, ораха и других врста (Fagetum submouttavum mixtum juglaudetosum), полидоминантне заједнице мечје леске, јоргована и друге врсте (Syringo-coloruetum mixtum). Изузетно густе букове шуме налазе се у околини града Параћина. Уз њих шуме храстова, китњака, сладуна, лужњака, медунца и цера свој врхунац имале су седамдесетих година прошлог века.

У граду и његовој околини расте питоми кестен, који због своје реткости спада у ендемичне врсте. Дивљи кестен је нешто бројнији. У општини Параћин водотоковикоји имају водопривредни значај, у смислу водоснабдевања, развоја система за наводњавање и сл. су реке Велика Морава, Црница и Грза. На подручју општине Параћин постоје две изграђене акумулације „7. јули“ и „Чубура“, капацитета по 150.000m3 воде. На територији општине Параћин врши се експлоатација лапорца за потребе Фабрике цемента „CRH Srbija“, експлоатација шљунка са локалитета реке Велика Морава и камена кречњака за потребе Фабрике стакла и путне привреде. Површине под шумама на територији општине Параћин заузимају 17.000hа.

Просечна годишња посечена маса у друштвеном сектору је 18.000 m3, а у приватном 6.000m3. У укупној структури шумских површина 88% су лишћари и 12% четинари. На подручју општине не постоји ни једно заштићено природно добро. Током 2013.године врело реке Грзе проглашено је заштићеним подручјем III категорије – заштићено подручје локалног значаја, као споменик природе.