Адреса: Војводе Бојовића 13, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35/561-063
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.stevanjakovljevic.weebly.com/
Адреса: Раваничка 3, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 562 710
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.djurajaksic-paracin.edu.rs
Адреса: Књаза Милоша 2, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 563-054
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.radoje.net
Адреса: Глождачки венац 23а, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 564-977
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.mpo.edu.rs
Адреса: Сикирица, 35256 Параћин
Контакт: +381 (0)35 8548 514
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.osbrankokrsmanovic.edu.rs
Адреса: Поточац, 35207 Параћин
Контакт: +381 (0)35 8522-804
е-mail:
www: www.osvk.edu.rs
Адреса: Поповац, 35254 Параћин
Контакт: +381 (0)35 541 - 040
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.osbrankoradicevic-popovac.edu.rs
Адреса: Branka Krsmanovića 47, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 573-060
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.milenkozivkovic.edu.rs
Адреса: Доња Мутница, 35255 Параћин
Контакт: +381 (0)35 540-607
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.mutnica.net
Адреса: Бранка Крсмановића бб, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 573-056
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.gimnazija-paraćin.edu.rs
Адреса: Бранка Крсмановића бб, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 563 – 549
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.gimnazija-paracn.edu.rs
Адреса: Драгољуба Јовановића 2, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 563-170
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.ekonomskaparacin.edu.rs
Адреса: Драгољуба Јовановића 2, 35250 Параћин
Контакт: +381 (0)35 561-697
е-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
www: www.tehnoloskaskola.nasaskola.rs
Историјат
Подручје данашњег Параћина насељено је још од праисторије, пре више од 8.000 година. Током векова овде су живели и пролазили различити народи, међу којима су Трибали, Сармати, Римљани, као и касније Словени, који се на овом простору трајније насељавају од XI века.
Насеље Параћин основали су Римљани под називом Сармантес, на траси значајног војног пута Виа милитарис, где је служило као станица за замену коња. Због свог повољног географског положаја, ово подручје је одувек било на раскрсници важних путева, којима су пролазиле различите војске и народи – Келти, Авари, Римљани, крсташи, Османлије и други.
Први писани помен Параћина потиче из XIV века, у Повељи кнеза Лазара из 1375. године, када се насеље помиње под именом Паракинов брод. Назив је настао по скелеџији (вероватно грчког порекла) и месту прелаза преко реке, што указује на значај овог подручја као трговачког и саобраћајног чворишта.
Географски положај и основне одлике
Општина Параћин обухвата део плодног Средњег Поморавља. Простире се од Кучајских планина на истоку до реке Велике Мораве на западу, а њену територију пресецају реке Црница и Грза.
Основне карактеристике:
• надморска висина града: 130 м
• удаљеност од Велике Мораве: 4 км
• удаљеност од Београда: 156 км (ауто-пут Е-75, правац ка Нишу)
Параћин се развио на обалама реке Црнице, што је утицало на његов привредни и урбани развој.
Према историјским подацима, варош Параћин је 1896. године имала 5.486 становника, док је у околним селима живело око 23.800 становника. Према попису из 2002. године, општина има 58.310 становника, од чега приближно половина живи у граду, а остатак у 34 насељена места.
Историјски значај – Први српски устанак
Област Поморавља налазила се под османском влашћу од краја XIV века, а коначно је ушла у састав Османског царства 1459. године.
Један од најзначајнијих догађаја у историји овог краја је бој на Иванковцу (18. август 1805), који представља први већи сукоб српских устаника са регуларном војском Османског царства, у коме су устаници однели победу.
Кључне чињенице:
• турска војска се након пораза повукла преко Везировог брда ка Параћину
• српске снаге су се утврдиле на узвишењу изнад града – данашњем Карађорђевом брду
• устаницима се придружио одред од око 200 бораца из села Извор
• на овом простору су копани шанчеви, чији су остаци делимично очувани и данас
Ови догађаји представљају важну прекретницу у Првом српском устанку и значајно су утицали на даљи ток борбе за ослобођење.
Наслеђе и савремени значај
Данас локалитети као што су Карађорђево брдо, Везирово брдо и околина села Извор представљају значајан део културно-историјског наслеђа општине Параћин. Ови простори имају потенцијал за развој културног и историјског туризма, као сведочанство богатог и слојевитог историјског развоја овог краја.
27. септембар - Дан општине Параћин
Дан општине Параћин – 27. септембар
Након демократских промена 2000. године, указала се потреба да се дотадашњи Дан општине замени новим датумом који не би имао идеолошко обележје. У том смислу, спроведена је анкета међу грађанима преко локалног листа са алтернативним предлозима:
• 27. септембар 1375. године – први помен Параћина као „Паракинов брод“
• 10. јун 1833. године – припајање Параћина слободној, Милошевој Србији
• 16. јун 1866. године – проглашење Параћина варошицом указом кнеза Михаила Обреновића
Највећу подршку грађана добио је први предлог. Скупштина општине Параћин, на седници од 20. септембра 2001. године, донела је одлуку да се 27. септембар установи као Дан општине Параћин.
Недељу дана касније, на новоустановљени празник, одржана је свечана седница Скупштине општине и закључено је да се већ идуће године додељују Септембарске награде општине Параћин, што се од 2002. године чини у континуитету.
Историјско утемељење
Везивање датума за средњевековни период и најстарију српску историју овог простора, Петруршко властелинство, има континуитет у чињеници да се 1375. година налази на амблему општине као један од кључних елемената. Амблем је уведен 1975. године, поводом обележавања шест векова постојања града на Црници.
Пар година касније, у параћинском Доњем парку, постављена је монументална скулптура „Песник“ (Деспот Стефан Лазаревић), рад прослављеног српског вајара Небојше Митрића, чији је глас био одлучујући у жирију када је на јавном конкурсу биран амблем општине Параћин.
Конкретни историјски подаци
Сам датум, 27. септембар, утврђен је анализом стручне литературе. Наиме, више аутора датум „14. индикт“ из повеље о даривању „Паракиновог брода“ једном од Светогорских манастира протумачили су као 14. септембар, а због промена календара додато је 13 дана.
Петруршко властелинство даровано је од стране цара Душана жупану Вукославу, чији је отац био властелин на просторима Требиња и Рудина у Гацку (Херцеговина). Заједно са синовима, саградио је утврђене градове на планини код Лешја и брду Чокоће изнад Поповца. Уз градове, подигнуте су и придворне цркве, које су обновљене и и данас су у функцији.
Један од првих победника у борбама са Турцима био је властелин Цреп, који је страдао са осталом српском властелом на Косову 1379. године. Црепов син Венедикт покалуђерио се, попут других припадника породице Вукославића (Дражман и Анисија), чиме је ова славна властелинска породица нестала са ових простора.
Општина Параћин се налази у срцу Србије, 156 километара од Београда, уз саму важну саобраћајницу Европе, Коридор 10. Део је региона Шумадије и Поморавља припада Поморавском округу. Град Параћин се налази 3,5 км од десне обале Мораве, на траси реке Црнице која протиче кроз центар града.
Параћин лежи на 43.87 северне герграфске ширине и 21.41 источне геофрафске дужине, на просечној надморској висини од 130м. Од укупне површине обрадиво земљиште захвата 33.511 хектара (око 64%) а под шумом се налази 16.854 хектара (око 36%).
Просечна земљишна површина по једном домаћинству износи 4 хектара. Ово подручје је и раније било веома густо насељено. У прошлом веку вероватно најгушће у Србији. Томе је допринео и Цариградски друм који је овуда пролазио и представљао најважнију саобраћајницу тога времена.
Параћин је раскрсница Европе. Лежи на 156. километру међународног ауто-пута Е-75 ка Нишу и Блиском истоку, на почетку међународног пута Е-761 за Зајечар и Бугарску, на прикључку за саобрачајницу Е-760 ка Крушевцу, за Црну Гору и Хрватску. Удаљеност Параћина од Ниша 80 км а од Јадранског мора 500 км. Параћин се налази у у центру Србије, на раскршћу неколико важних путева, према северу је правац за Београд и даље за Мађарску, према истоку је пут за Зајачар и даље према Блиском истоку, на југу је пут према Нишу и даље према Грчкој а на западу је према Краљеву и даље према Босни и Црној Гори.
Кроз град протиче река Црница која је некада била доста велика и на тој реци је човек по имену Паракин чамцем превозио људе, а касније после Римљана град су назвали Паракин а током времена то име је прешло у име Параћин. Кроз град пролази и међународна железничка пруга која је саграђена јос око 1880 те године. Од Параћина до Зајечара је постојала и пруга уског колосека по којој је ишао некада популарни воз Ћира. Али, на жалост, у време комунизма тадашњи режим је ту пругу растурио па данас постоји само камени насип претворен у пољски пут, а на око 28 км од града остао је тунел од 1950м и поред некадашње пруге, остале су рушевине тадашњих зграда железничких станица. Општина Параћин захвата део богатог и плодног Средњег Поморавља, територија општине Параћин се спушта од Кучајских планина на истоку према Великој Морави на западу испресецана токовима река Црнице и Грзе.
Највиши врхови налазе се на Јухору, Велики Ветрен (776м), Мали Ветрен (712м) на западу и Јаворички врх (920м), Јасенова Глава (852м) и Црни Врх (776м).
Параћин је индустријски центар са дугогодишњом традицијом производње стакла, цемента, штофова и кондиторских производа.
Општина Параћин обухвата град и 33 насеља на површини од 541,7 километара кваратних. Према последњем попису становништва из 2022. године, који је спровео Републички завод за статистику, општина Параћин има 45.543 становника
Преузмите документ Стратегије одрживог развоја општине Параћин 2021. →овде
Преузмите Нацрт стратегије социјалне заштите→ овде
Општинска управа општине Параћин , Томе Живановића 10. ,35250 Параћин , Србија
телефон +381 35 563 601 , факс +381 35 563 165, E-mail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
